Love is a smoke made with the fume of sighs

Nas dvoje smo robovi strasti

17.09.2019.

Povratak

Ovaj blog imam vec sest godina, i citajuci ga shvatam da sam se s veemena na vreme menjala...Nekad na bolje, nekad na gore, ali uvek sam se vracala pisanju.Drago mi je da sam u ovome ponovo pronasla privremeni beg od svega.Vreme je da ovaj blog ucinim bogatijim za jos jedan post Kasna je noc.Mesec vise nije pun, ali na mene deluje jace nego kada je bio.Obliva me hladan znoj dok mi telo gori poput usijanog lima.Vise ni sama ne znam da li sam ziva, ili je normalno osecati se ovako nakon smrti, realnost je uzela malo neplacenog, ne zamerite.Kazu da sto manje znas manje ces patiti, mada vise volim onu,,Radoznalost je ubila macku, ali ju je zadovoljstvo vratilo u zivot".Nekad pomislim kako bi bilo da neke stvari nisam saznala, da nisam toliko radoznala, ali tad moj zivot ne bi bio onakav kakav je i ne bih bila zadovoljna njime.Vecito pitanje je: ,,Sta je zapravo zivot?".Najprecizniji odgovor je proces izmedju umiranja i radjanja, a opet, opširno gledano, to nije odgovor.Kao svako zivo bice, covek u zivotu nije sam i susretne se sa drugim ljudima.Oni su privremeni stanari(posetioci), deo njega ili samo su se nasli u njemu u prolazu.Zivot coveka, u deustvenom smislu mozemo posmatrati kao kucu.Temelj predstavljaju ljudi koji su nam podarili zivot.Oni su u njemu jos pre nas i predstavljaju polaziste zivota.Cak i kada se kuca srusi, temelj ostaje.Ne biramo njegov estetski izgled, sluzi da nam da semu po kojoj ce se geraditi kuca.Sam zid kuce se sastoji od cigle i maltera.Cigle biramo po nasoj meri, dok malter predstavlja nevidljivu vezu medju tim ciglama a to smo sami mi.Desi se, barem u metaforickom smislu da se neka cigla ne uklopi, tako je i sa prijateljima.Prosto za neke ljude prerano donesemo odluku da su nam prijatelji, ali cigla ukoliko se odstrani tokom same gradnje nece narusiti kucu.Problem je sa onima koji su tu dugo i odjednom odluce da ne budu deo nje.Pregradne zidove mozemo posmatrati kao prolaznike, nisu neophodni, i kao sto njih stavljamo tako i prolaznike, svojom voljom pustamo u zivot.Krov predstavlja gornju granicu drustvenog zivota od kije pocinje gradnja porodice.Porodica je krov kuce, krov je i covek sam.To su bica sa kojima ne delimo samo radost i tugu, vec i sam zivot.Tokom nevremena desi se da neki crep spadne sa kuce, ukoliko je slomljen, zameniti ga, ukoliko je citav, vratice se na mesto.Kada se sagleda ko cini covekov drustveni zivot, ima tu dosta pozitivnih aspekata, ali zasto i dalje postoji potreba da nekad bude sam?Nije to nista lose, za dobro funkcionisanje zivota potrebne su sredjene misli, a niko do samog coveka za njega ne moze to...Koliko god taj put trajao bude najsrecniji kada se vrati u svoj dom.

07.02.2016.

Ponovno razocarenje

Bas kada pomislis,krenulo te je,srecan s,kad pomislis tugovanju je kraj,upravo se dogodi ono cega si se najvise plasio.Sve se srusi,tako brzo,tako lako,kao da ga nije ni bilo.Samo sto ostavi dubok trag.Kazu na greskama se uci.Izgleda da ja nikada necu nauciti.Opet sam htela dati srce nekom za kog sam mislila da to zasluzuje.Medjutim,ispostavilo se kao i u predhodnim slucajevima da je muska psiha ista.Nisam od onih koje kad ih jedan decko povredi zamrze celu musku populaciju,jer ovo nije prvi ni poslednji put da mi se desilo,opet sam verovala a rekla sam da necu,on me je lagao ili barem zavlacio.A pomislila sam to je to,konacno neko ko bi me voleo zbog mene.Za njega je sve to bila sala a ja sam ozbiljno verovala.

07.10.2015.

Maw ♥

Posle skole odlucila sam da odem do obliznjeg parka u kom je cesto moja sestra sa njenim drugaricama,upoznala sam jednu devojku,Lena.Pogledala sam je,da,potpuno je ista kao i ja,cudna,drugacija a ipak tako savrsena(Uopste nisam skromna sto tako mislim za sebe ali,to sam ipak ja).Iako mladja od mene,zadivila me je svojim nacinom razmisljanja koji podseca na moj isuvise.Zajedno sa njenom drugaricom,mojom tada dobrom drugaricom,otisle smo do drugog parka u istom kraju.Tamo sam upoznala Marka,decka za kog nikad u zivotu ne bih mogla reci da bi mogao da bude moj.Poseduje taj svoj neobicni humor sa kojim je opet nadmasio mene(da,sad kazem da sam i humoristicna).Prvo smo se svi poznavali tek da cutimo i slusamo price njega i njegovih drugova,da bi smo posle dan il' dva se uzasno svi zblizili.Bila je subota,morala sam kuci,Marko je odlucio da me odprati do kuce.Da,poljubio me je.Kad sam dosla kuci razmisljala sam dosta o tome sta se desilo.Posto stvarno nisam htela da se vezujem,rekla sam mu to,da bih posle dan-dva razmisljanja shvatila da moram mu dati sansu.Lena mi je rekla:,,On je kralj,kralj zasluzuje kraljicu,a to si ti".Bila je u pravu.Iako sam pokusavala da se ne vezem za njega izuzetno sam se vezala toliko da sam sebi rekla:,,Zasto se ustrucavati?Ti njega volis."Volim ga,svim svojim bicem.Uspeo je da me ucini srecnom sto pre njega nije mogao niko.Zahvalna sam mu za sve sto je ucinio za mene za ovo kratko,ali ipak savrseno vreme.Bicu mu zauvek zahvalna za to.Plasila sam se neceg sto mi je rekao jedan covek na kog sam gledala kao na oca:,,Onaj ko kaze prvi "volim te" taj gubi igru,zato sto ga ovaj prvi pocne da vuce za nos",da bih tek nakon nekog vremena i rekla to "volim te",konacno shvatam sta je sreca,to je on.Debeli,volim te najvise na svetu,hvala ti za sve ♥♥♥♥

04.06.2015.

Vise ne znam ni cemu da se nadam

Mozda je vreme da odustanem.Trebalo bih da se upoznam sa realnoscu,susret ce,naravno,biti ocajan ali moram vec jednom.Dugo sam proslosti davala da mi prica davno zavrsene price,treba da joj okrenem ledja,kao sto su mnogi meni.Na pocetku cu joj se vracati,bas kao pas svom vlasniku koji ga je ostavio na ulici.Sva moja nadanja i mastanja su mi dosla glave,budim se i lezem sa istim pitanjem:,,Dokle vise?'',trenutno bi mi najsavrsenije bilo da ne postojim.Ha,kome ne bi.Uvek sebe krivim za sve,mislim da je to vise gotovo.Hah,nadam se da cu uspeti,ali poznavajuci sebe ovo ce biti uzaludno

02.06.2015.

Opet neki rendom post

NISAM PIJANA AL MOGU DA PRODJEM AJMO PLESEMO LJUDI JA VAS SVE VOLIM LJUBAV STE MOJA MAJKE MI VAS VOLIM <3333333333 SCADI I VISE

30.05.2015.

★☆★:'(

Kad se setim nas kada smo bili zajedno,imali smo sve na dlanu.Ali nije nam islo,suvise smo isti da bi opstali zajedno.Oboje tvrdoglavi i ludi u glavu,nesvesno ili svesno smo jedno drugo povredjivali,ali kad bi se nasli na sat razdvojeni bez komuniciranja patili bi jedno bez drugog.I tako u krug.Njegove usne su nesto najlepse sto postoji,a oci,najlepse okice na svetu.Pricam vam iz ugla jedne zaljubljene tinejdzerke koja je ubedjena u to da ovo nije samo obicna ljubav.Mozda su svi takvi kao i ja.Ne znam.Sad smo udaljeni kilometrima jedno od drugog,cujemo se samo kad imamo vremena.Nismo vise zajedno i zato patim.Meni,iskreno,nije tesko da ja ne budem sa njim koliko mi je tesko sto je neko drugi sa njim.I kada mi kaze:,,veceras izlazim'',ja legnem na krevet i placem sto nisam sa njim i sto ce neko drugi biti.Kada nam je trebala biti godisnjica,pozvala sam drustvo celo i slavila iako sam znala da on vise nije moj.Smatra me za dobru prijateljicu,volela bih da ja to mogu isto za njega.Ako ovo bude on citao nek zna da ga volim najvise na svetu i da ce zauvek tako biti.

28.05.2015.

Bez naslova al ipak s naslovom

OCU DA MI NEKO KAZE DA ME VOLI,ETO DACU MU 500 EURA. NEMAM TE PARE AL' REC CU MU FALA TI BRATE KO DA SAM TI SESTRA

28.05.2015.

Tek tako me izdajes,bez grama savesti

Ja,koja sam ti pruzala svu svoju ljubav ne trazeci za uzvrat tvoju,ja,koja sam uvek brinula za tebe,mene tek tako si povredio.Ja ti oprastam i to,ali ne zaboravljam.Nikad ti se vise necu javiti jer ti ne zasluzujes to.Mislis samo na sebe a za ostale ne maris.To sto ja placem i ne spavam nocima zbog tvojih reci tebe ne dotice,a i sto bi,sam si sebi dovoljan.Pomislih,on je jedinstven,poseban nisam ni slutila da je isti kao i svi.Tu se svi mi,budimo realni,cesto prevarimo.Mnogi su mi rekli da bi voleli da poseduju toliko ljubavi koliko ja tebi dajem,gazim preko ponosa,oprastam.Nikad niko nije ovoliko.Ni sama vise ne znam zasto bih.Volim te,toliko da to ne moze nesati preko noci.Jednom kad sretnes me ka tebi ce biti upucen samo preziran pogled.Ti neces znati da sam to ja,ona devojka koja te je volela vise od ikog,koja te stavljala uvek na prvo mesto,koja te je razmazila.Ali ja,ja cu znati da si to ti jer i dalje cu te voleti samo sto ce prevelika ljubav preci u mrznju.Vreme nista ne znaci jer godine prolaze a meni sve gore je.Mozda jednom nekako i uspem.Al nemam toliko snage koliko imam ljubavi.Postoji li osoba koja bi mogla da me voli,bas onakvu kakvu jesam-cudnu,ali ipak vernu,luckastu,ali voli iz srca.Ne,ne verujem.A i da postoji verovatno je negde daleko,sa nekim drugim trazeci mene.Mozda se i sretnemo nekad,a mozda se i ne dogodi.

05.03.2015.

Ostavi mi barem onaj osmeh,da te ne zaboravim

Ti za mene nisi ljubav,za mene si moj ceo svet.Nedostajes mi vise od najviseg,volela bih da si kraj mene kad placem,grebem se,vristim.Jer znam da bi samo ti mogao da me smiris.Da li osecas moj krik koji te iz sve snage zove da se vratis?Znam,ja sam samo jedna od hiljadu onih koje si nekada voleo.Vrela voda neprestalno vri iz mojih ociju,posledica je tvojih vrelih reci.I sad da mi zatrazis oprostaj bez razmisljanja bih ti oprostila iako bi to kosilo svaku logiku.Sad kraj sebe imam predobru osobu koja me voli.Nikad u zivotu te ne bih krivila za to sto ja njega ne volim ali ti si kriv za to.Zasto?Zato sto posle tebe svako je samo prilika da pronadjem zaborav.Volim te,vise nego sto ce te iko ikada voleti.I samo da znas da cu uvek biti tu,kad budes sam ja cu doci i sve ce stati,vreme,ljudi,samo cemo mi lebdeti ka savrsenstvu.

08.02.2015.

~Ja zvao sam te da dodjes iz snova i pruzis mi ruku~

Kad znam da nema niceg mojeg u tebi,kad znam da je nas kraj vec odavno ispisao svoje poslednje reci,tesim se snovima.Ludilo u mojoj glavi govori da,iako nisi tu,iako mi vise nismo mi,volis me i dalje.Naravno,to je samo ludilo.Znam da mi svi postovi lice jedan na drugi jer su svi tebi posveceni.Izvini sto sam ti usla u zivot,nisam namerno.Vidis,toliko sam na dnu da ti se izvinjavam bez potrebe.Svi mi govore da pronadjem drugog,da zaboravim na tebe,ali ja ih ne slusam i zivim u svom svetu gde smo samo ti i ja.Kad osetim da si lose umrla bih prosto jer zelim da se nikad tako ne osecas,a onda kad si srecan iskocila bih iz sebe od srece.Dodji,vodi me odavde,ja tvoja sam,sada,zauvek.


Stariji postovi

Love is a smoke made with the fume of sighs
<< 09/2019 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
2930

Bird